Video

Preduzetništvo-Marketing 

Pokretanje posla 2

Pokretanje posla 1

XI FORUM

 X FORUM

 X FORUM DODELA PRIZNANJA

IX FORUM DEO 1

IX FORUM DEO 2 

Knjiga utisaka 

JavaScript is disabled!
To display this content, you need a JavaScript capable browser.

 TERME ČATEŽ 

KONFERENCIJA O BEZBEDNOSTI 

VISOKI STANDARDI BEZBEDNOSTI 

http://youtu.be/3MVYMAIz0Xs

 

 

II PROLEĆNI SUSRET MENADŽERA

HOTELSKIH DOMAĆINSTAVA 2013

 http://www.youtube.com/watch?v=DgEyNhANjvM\

 

 III PROLEĆNI SUSRET MENADŽERA  

HOTELSKIH DOMAĆINSTAVA


III PROLEČNI SUSRET MENADŽERA 

HOTELSKIH DOMAĆINSTAVA

XII FORUM MENADŽERA HOTELA

& HOTELSKIH DOMAĆINSTAVA

 

 


Forumi i seminari

Galerija slika

slika_link

PONUDA UMETNIČKIH SLIKA ZA OPREMANJE VAŠIH OBJEKATA

UČINITE SVOJIM GOSTIMA PRIJATNIJI BORAVAK 

Prijatelji

Baner
Baner
GARDEN PROFESSIONAL
Baner
Uredjenje i održavanje zelenih površina. Opremanje prostora biljkama i njihovo održavanje. Dekoracije svečanosti - poslovni skupovi, venčanja, novogodišnje i druge proslave...
Baner

Designed by:

 

POTREBA EDUKACIJE U SAVREMENOM HOTELIJERSTVU

 

Srpsko hotelijerstvo se poslednjih godina obogatilo novim, modernim i funkcionalnim objektima viših kategorija i to ne samo u Beogradu, kao nosiocu turističke ponude Republike Srbije već se i u mnogim krajevima od Subotice do Niša. Veliki broj investitora kako domaćih tako i stranih iskoristio je priliku da posrnule objekte revilatizuje ili da se naprave potpuno novi. Mnoge zaostale opštine su zahvaljujući novim turističkim objektima oživele i postale prepoznatljive pre svega po tim objektima. Sve se menja i prilagođava savremenim trendovima, potrebama kupaca, menjaju se paketi, ponude, jelovnici, čak i pravilnici (Kategorizacije Ugostiteljskih objekata) i strategije (razvoja turizma Republike Srbije) ali nikako da se promeni naše shvatanje o sektoru soba, njegovoj važnosti kao i pravilnog funckionisanja rada ovog sektora, koji je fundament svakog hotela.

 

Generalno, veoma mali procenat naših hotela ima standarde rada u ovom segmentu poslovanja. Sa druge strane, zaposleni se ne edukuju, u njih se ne ulaže, ali ni oni sami nemaju viziju na koji način mogu doprineti poboljšanju rada svojih odeljenja, a samim tim i hotela u celini.

 

Dosadašnja praksa je pokazala da će hotelijeri, edukovati kuvare, barmene i ostale zaposlene pre svega iz segmanta poslovanja sektora Hrane i Pića, ali zaposlene iz sektora Soba, koji su nosioci posla svakog hotela, neće jer očigledno postoji ogroman problem u shvatanjima savremenog hotelskog poslovanja. Kada govorim o sektoru soba, tu mislim na odeljenja recepcije, rezervacija, domaćinstva, prodaje i marketinga. Ne tako davno, veliki broj hotela se predstavljao svojom kuhinjom, šefovi kuhinja su bili poznati i često su odlazili na takmičenja iz oblasti kulinarstva, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Sve je to bilo lepo, romantično i marketinški opravdano, ali se u samom startu zapostavila jedna činjenica, da hoteli nisu restorani i kafane i da oni primarno pružaju uslugu noćenja. Opet, ne smemo zanemariti podatke koji kažu da u gradskim hotelima, restorani posluju sa gubicima i da samo zahvaljujući Banket salama i dobrom prodajom ove usluge, sektori Hrane i Pića u ovim hotelima mogu da se nadaju ostvarenju određenog profita. I ako se malo bolje udubimo u ovu tematiku i analiziramo ovaj aspekt poslovanja hotela, videćemo da veoma mali broj hotela u Srbiji ima profitabilan sektor Hrane i Pića.

 

Drugi, zanemareni segment poslovanja hotela u Srbiji jeste onaj važniji, onaj koji je nosilac posla, onaj bez kojeg nijedan hotel ne bi mogao funkcionisati, što nije slučaj sa sektorom Hrane i Pića koji ne mora biti u sastavu ili ponudi hotela. Sektor soba treba da pozicionira objekat, da napravi adekvatne ponude, pakete, cene, promocije, da brine o komforu gostiju, ali i o njiohovoj bezbednosti, udobnosti i zadovolji ne samo fiziološke, već i psihološke potrebe.

 

Zaposleni u sektoru soba, moraju biti edukovani, elokventni, obučeni i sposobni da gostima prepoznaju potrebe, izađu u susret i prevaziđu njihova očekivanja. Jednostavno rečeno, a tako teško ispuniti. Zapitajte se ko radi u vašem sektoru soba, kako ste te zaposlene i po kojim principima odabrali, koliko ste ih edukovali i obučavali za posao kojim se bave, koliko se sami edukuju i unapređuju svoja znanja. Potom, zapitajte se da li imate standarde rada u svim odeljenjima sektora soba, da li su vam standardi, pravila i procedure rada pisana ili nepisana pravila. Zamislite kuhinju koja radi bez normativa, receptura, zamislite kuvare koji od škole nisu edukovani, koji nisu pratili savremene trendove, nisu usvajali te iste trendove i potrebe savremenog gosta. Da li mislite da će takva kuhinja biti konkurentna na tržištu? Da li želite da imate takvu kuhinju? A zašto vam je takav sektor soba? Zato što većina vodećih menadžera ili direktora hotela ne zna koju uslugu pruža objekat kojim upravlja, ne razume se u poslovanje hotela i sa sigurnošću se može reći, ne zna čak ni kako posluje i zašto baš tako posluje.

 

Sve se to menja kada imate sektor soba onakav kakav je standard ne samo u razvijenom svetu, već i u zemljama okruženja, kao i u našim najuspešnijim domaćim hotelima. Sa sigurnošću tvrdim da nijedan naš uspešan hotel (uspešan hotel se može na razne načine definisati, a jedan od načina kaže da uspeh hotela determinišu, utisak i mišljenje gostiju, zadovoljstvo zaposlenih i finansijski rezultati), ne bi bio uspešan da nije obučavao svoje zaposlene, radio na njihovom unapređenju i svoje standarde rada prilagođavao potrebama i promenama na tržištu.

 

Izneću jedan podatak, koji govori o rezultatima uspešne obuke zaposlenih u sektoru soba, a kaže da obučeni i istrenirani zaposleni mogu povećati promet hotela do 30%, a profitabilnost i do 50%. Ovo nije ništa neobično, ako uzmemo u obzir da veliki hotelski lanci permanentno usavršavaju svoj menadžment kao i svoje zaposlene, na svim nivoima. Dobro obučene sobarice i domaćica hotela, mogu direktno smanjiti troškove za čak 50%, boljom raspodelom rada, organizacijom i funkcionalnošću zaposlenih, kao i pravilnom upotrebom sredstava za higijenu. Primera radi, najveći broj naših hotela prilagođava raspored rada potrebama zaposlenih i ne mali slučaj je da sobarice rade od 06 ili 07 časova ujutru, do 15:00. Veoma retko u tim hotelima postoji popodnevna sobarica. Ono što utiče na produktivnost domaćinstva je pravilno isplanirati fluktuaciju gostiju, pratiti i slediti navike gostiju i na osnovu tih pokazatelja definisati radno vreme. Tako na primer, u razvijenim hotelima, gde se ove mere primenjuju, sobarice rade od 08:00, sa napomenom da veći deo njih počinje sa radom tek od 10:00, kada većina gostiju napušta hotel ili je van sobe okupiran stvarima zbog kojih je i došao u naš grad. Takođe, propisuje se standard čišćenja sobe, kao i vremensko ograničenje po tipu i vrsti spremanja sobe. Tako da sobarica u toku dana uradi u zavisnosti od kategorije hotela od 14 do 20 soba, sa napomenom da se strogo vodi računa da svaka od njih dobije podjednak tip soba, vrstu spremanja sobe (pospremanje sobe u kojoj je gost, soba koja je odjavljena i osvežavanje soba koje su očišćene prethodnih dana). Takvim načinom rada, sve sobe koje su danas napuštene od strane gosta i prljave biće tokom dana očišćene i spremne za izdavanje istog dana. Ovde se sada vidi da pored toga što nema potrebe da veliki broj sobarica radi svaki dan i da se prljave sobe prenose za sutrašnji dan, smanjuju se troškovi rada sobarica za naredni dan, a promet hotela se uvećava jer se spremljene sobe mogu ponovo izdati na dan kada su napuštene, ali i ostvariti dodatni prihod od produženih boravaka, dnevnih boravaka i slično. Pogledajte kako to rade uspešni hoteli u okviru svetskih hotelskih lanaca (ima ih i kod nas, doduše veoma malo) pa ćete na osnovu broja soba koje imaju ti hoteli, prosečnom zauzeću koje ostvaruju i broju sobarica po ukupnom broju soba shvatiti o čemu se govori. Nažalost, u većini Srpskih hotela situacija je potpuno drugačija, sobarice rade kada njima najviše odgovara, a to znači od ranih jutarnjih časova, jer žure kući da se bave porodičnim obavezama, rade koliko stignu (moja dosadašnja ispitivanja na terenu su pokazala da prosečna naša sobarica propisno spremi hotelsku sobu u objektima treće kategorije za 45 minuta, što je više nego u hotelima prve kategorije za skoro 70%), bez potrbnih standarda rada, higijene i što je još gore, bez kvalitetne provere soba. Podatak da u većini hotela statusi soba sadrže tri ili četiri grupe, dok u elitnim hotelima postoji preko desetak statusa, takođe govori u prilog ove moje tvrdnje. Opet primera radi, u našim hotelima soba koja je čista (znači sobarica je očistila i spremila sobu i javila recepciji) može se bez problema izdati gostu, dok u elitnim hotelima, takva soba se recepcioneru ne pojavljuje u kompjuteru kao raspoloživa soba. Oni mogu izdati samo sobu statusa „proverena“ što znači da je neko ovlašćeno lice odgovorno za higijenu soba, proverilo sobu nakon sobarice, utvrdilo da je ona čista i tehnički ispavna, kao i da je sve ostalo na najvišem nivou. I ako mislite da oni to mogu jer imaju više novca od vas, varate se, njihovo domaćinstvo je jeftinije i manja su izdavanja nego u našim hotelima.

 

Kod edukacije zaposlenih na recepciji, veoma važan segment je upoznavanje zaposlenih sa politikom kuće, sa ciljevima i predviđenim poslovanjem. Ne govorim o tome da recepcija mora da bude nasmejana i da redovno naplaćuje gostima račune, to se podrazumeva, već da sa menadžmentom prati trendove, potrebe tržišta i prilagođava se promena. Zapitajte se samo koliki je broj ne naplaćenih računa u našim hotelima, koliko potraživanja imamo i koliko računa koje nam nikada neće platiti. U ovim našim najboljim hotelima toga nema. Zamislite, najskuplji su, uvek vrlo popunjeni, a nemaju ne naplaćene račune. Zapitajte se zašto. Zapitajte se zašto je tamo striktno vreme prijave i odjave iz hotela i zašto u najboljim hotelima se gostima naplaćuje raniji ulazak ili kasniji odlazak. Zapitajte se, jer njih gosti ne napuštaju i beže glavom bez obzira, a u većini naših hotela gde se to nepoštuje i naravno retko naplaćuje, gosti upravo to čine. Zapitajte se koliko novca veliki hoteli ulažu u obuku povećanja prodaje i kako up-sell trening u hotelskim lancima donosi ekstra profira tim istim hotelima. Jedan beogradski hotel je pre desetak godina održao obuku up-sell recepcije, plaćeno je oko 10000 Evra i da li verujete da se taj novac vratio za nepuna dva meseca. Od tada je prošlo još 118 meseci, zamislite se koliko je njihov extra prihod zahvaljujući toj obuci.

 

Ono što sam takođe uočio u našim hotelima je da većina njih možete rezervisati preko međunarodnih rezervacionih sistema. Oni nam donose popriličan broj gostiju, a samo mali broj naših hotela naplaćuje no show fee. Znate zašto, zato što naši recepcioneri ne znaju razliku između kreditne i debitne kartice i koje su im funcije važne za naše poslovanje.

 

Ovo je samo vrh ledenog brega i nema puno prostora na ovim stranicama gde bih mogao samo navoditi šta rade uspešni za razliku od neuspešnih. Kreiranje cena, paketa, poslovne politike, politike kuće i mnogo toga neophodnih za rad hotela, u čemu aktivnu ulogu ima menadžment. A aktivna uloga menadžmenta je da planira, organizuje, vodi i kontroliše. Da li je vaš menadžment takav? Opet sam vršio istrživanja i došao do poražavajućih podataka. Velikim delom, naš menadžment nema strategiju rada, biznis plan, nema postavljene i jasno definisanje ciljeve, ne upoređuje podatke sa prethodnim periodom, sa budžetom, sa konkurencijom, loše vodi ljude i na niskom nivou kontroliše poslovanje. Veliki problem je što većina našeg menadžmenta (u koje ubrajam šefa recepcije, šefa prodaje, šefa domaćinstva, generalnog menadžera) nije upoznat sa poslom koji se bavi, pa samim tim ne smatra da je obuka nešto što će im pomoći u poboljšanju rada, jer se plaše da bi se tada utvrdilo koliko ne znaju, što je pogrešno razmišljanje, već treba razmišljati da znanja nikad dosta i da se permanentno treba usavršavati i obučavati.

 

 

Posetioci

Imamo 30 gostiju na mreži

Prijatelji HT

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
MP International- ugovorni zastupnik i distributer firme Diversey u čijem sastavu se nalazi i proizvođač mašina i hemikalija za održavanje svih vrsta podnih površina TASKI obezbeđuje sredstva za održavanje higijene i usluge u institucionalnoj industriji za hotele, restorane, javne ustanove i servise za profesionalno čišćenje. Smederevska 8 Beograd Tel: 381 11 32 91 757
Baner
Opremanje sportskih objekata i hotela fitness, wellness i sportskom opremom kao i parketima od punog drveta.
Baner
Baner

pejkom

Baner
veštačka trava, atletske staze, mini golf, dečija igrališta, veštački led, plutajuće marine, sportski rekviziti

ab sport

Baner
projektovanje i opremanje enterijera - hotela, restorana, poslovnih prostora, stanova

visan

Baner
Društvo za ekološku i sanitarnu zaštitu "VISAN" d.o.o
Baner
POSLUJTE SA RUSIJOM
Baner
Oglasite se na tržištu Ruske Federacije -predstavite Vaše preduzeće -objavite Vašu ponudu ili potražnju -uspostavite nove poslovne kontakte
Termoenergetik plus d.o.o.
Baner
1. Baždarenje ventila sigurnosti 2. Etaloniranje manometara 3. Ispitivanje gasnih instalacija (gasnih rampi) 4. Ispitivanje posuda pod pritiskom 5. Servis za kotlarnicu 6. Servis gorionika 7. Terenski rad Sertifikat o akreditaciji labaratorije
Baner